Међународни положај и углед Републике Србије ојачан је интензивним дијалогом Министарства и ДКП мреже са земљама широм света. Само се министар спољних послова Ивица Дачић састао са преко 80 МИП-ова и других високих званичника (сусрети у оквиру билатералних посета и на маргинама 28 међународних скупова на којима је учествовао), реализовао је 18 билатералних посета, а Србију су посетили МИП-ови и други високи званичници из више од 30 земаља.
Проактивна, јасно профилисана и осмишљена политика допринела је бољем позиционирању Србије на регионалном и европском плану, којом је Србија потврдила да је кредибилни партнер који спроводи истинске реформе.

Србија се афирмисала као стожер регионалне сарадње, конструктивни, посвећен и активно ангажован партнер у унапређењу односа у региону и на продубљивању и конкретизацији сарадње на билатералној основи, као и у оквиру регионалних иницијатива и механизама. У циљу доприноса трансформацији региона у зону мира, сарадње и просперитета, Министарство је активно радило на решавању преосталих отворених питања. Реализован је трилатерални састанак министара спољних послова Србије, Италије и Албаније, јануара 2015, као и посета првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића Хрватској, марта 2015. Резултати на решавању преосталих отворених питања и стварању боље атмосфере у регионалним оквирима препознати су и од стране европских институција, држава чланица ЕУ и других међународних актера.

Министарство је интензивирало дипломатске активности у циљу добијања подршке за отварање првих преговарачких поглавља са ЕУ. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сусрео се са званичницима ЕУ и учествовао на бројним европским и регионалним скуповима. Он се, између бројних званичника, састао и са тадашњим председником Европске комисије Жозе Мануел Баросом, тадашњом високом представницом за спољну политику и безбедност Европске уније Кетрин Ештон, као и са новом Федериком Могерини, тадашњим комесарем за проширење Штефаном Филеом и комесарем за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Ханом, новим известиоцем Европског парламента за Србију Дејвидом Мекалистером, као и са шефом мисије ЕУЛЕКС на КиМ Б. Борхардом.
Шеф српске дипломатије предводио је делегацију Србије на састанку билатералног скрининга о Поглављу 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика), одржаном 10. октобра 2014. године у Бриселу.

Током 2014. године интензивиране су припреме за председавање Србије Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у 2015. године. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је у Сталном савету ОЕБС у Бечу 15. јула 2014. представио приоритете српског председавања, а учествовао је и на Министарском савету ОЕБС-а у децембру у Базелу. У контексту припрема за председавање које је Србија преузела јануара 2015. године обављене су консултације са низом држава учесница ОЕБС. Представници Министарства су такође били ангажовани у раду Тројке ОЕБС, на месту специјалног представника председавајућег ОЕБС-у за Придњестровље, а председавали су и Контакт групи за сарадњу са медитеранским партнерима, као и Комитетом за буџет. Под председавањем Србије ОЕБС-у и као резултат интензивних преговарачких активности, на састанку Сталног савета у марту 2015. усвојена је одлука о продужењу мандата Специјалне посматрачке мисије ОЕБС у Украјини (СПМ) до 31. марта 2016, као и одлука о буџету намењеном за потреба ове мисије.
Српско председавање ОЕБС-у оцењено је позитивно у свим сусретима са страним званичницима. Србија је оцењена као председавајућа која је поштен и непристрасан посредник и која транспарентно користи инструменте ОЕБС-а.

У оквиру система УН и других међународних организација настављени су напори да се очува територијални интегритет и суверенитет Републике Србије и спрече даљa признања „Косова". На редовним седницама Савета безбедности о раду УНМИК-а представљени су ставови Србије о решавању питања Косова и Метохије, уз посебно истицање суштинске улоге УН-а и УНМИК-а у процесу постизања одрживог решења.

Настављени су напори да се очува територијални интегритет и суверенитет земље и спрече даљa признања „Косова". У периоду након формирања Владе само је Того јула 2014. признао тзв. Косово. Деловало се и на спречавању стицања чланства тзв. „Републике Косово" у међународним организацијама, као и учешћа косовских представника на међународним скуповима које би могло прејудицирати државност. Министар Ивица Дачић сусрео се у протеклих годину дана са представницима 42 земље које нису признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије.

У оквиру сарадње Србије са НАТО кроз механизме програма „Партнерство за мир", Влада Србије је, на предлог Министарства спољних послова, 20. децембра усвојила Индивидуални акциони план партнерства између Републике Србије и НАТО-а. Процедура је у међувремену окончана усвајањем документа од стране Северноатлантског савета НАТО (NAC).

Након катастрофалних поплава које су погодиле Србију у мају 2014, Министарство се ангажовало на информисању стране јавности о размерама поплава и на координацији прикупљања хуманитарне помоћи и донација у иностранству. Иницијатива Србије да се, заједно са Босном и Херцеговином, обрати за помоћ међународној заједници, у јулу је резултирала организовањем Донаторске конференције у Бриселу, на којој је министар Дачић учествовао у делегацији коју је предводио председник Републике Томислав Николић. Заједнички наступ Србије и Босне и Херцеговине овом регионалном проблему добро је искоришћена прилика да се још једном потврди опредељеност Србије за искрену сарадњу са суседима.

Поред уобичајених конзуларних активности Министарство је, као и увек, било ангажовано на пружању конзуларне помоћи и заштите нашим држављанима у кризним ситуацијама, чинећи све да им помогне по питањима безбедности и репатријације (Украјина, Газа, Либија, Јемен и РФ).
Спроведен је низ активности у погледу либерализације визног режима како би се привукле инвестиције и олакшао долазак страних туриста. На иницијативу Министарства, Влада Србије је 30. октобра 2014. усвојила Одлуку о уласку без виза у Србију за носиоце страних путних исправа који поседују важећу Шенген визу, визу Велке Британије и осталих држава чланица ЕУ или визу САД-а и носилаца страних путних исправа који имају регулисан боравак у државама Шенген зоне, државама чланицама ЕУ или САД.
Влада Србије је усвојила споразуме о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша са Камбоџом, Индонезијом, Ираком, ЈАР, Грузијом, Гватемалом, Бангладешом, УАЕ и Никарагвом. Усвојила је и Споразум о укидању виза на све врсте пасоша са Молдавијом.
Рестриктивно је примењиван поступак издавања дипломатских и службених пасоша.

Организационо – технички, кадровски и материјално – финансијски аспекти рада

Извршено је свеобухватно сагледавање функционисања Министарства и ДКП у иностранству и то са кадровског, материјално-финансијског, техничког и безбедносног аспекта и на основу тога се приступило даљем уређењу нормативне основе за рационализацију трошкова и максималну професионализацију рада. Усвојена је измена Правилника о систематизацији радних места полазећи од новог Закона о министарствима којим је МСП припојена надлежност некадашње Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као и раније донетих одлука Владе о отварању нових ДКП-а. Предузете су одговарајуће материјално-финансијске, организационо-техничке и кадровске мере како би се на најефикаснији начин омогућило обављања функције председавајућег ОЕБС.

Максимално су рационализована службена путовања у иностранство, као и сви пратећи трошкови рада (репрезентација, употреба телефона, службених аутмобила итд.).

Генерални секретар обавио је серију билатералних консултација са представницима бивших Република СФРЈ, у оквиру припреме за скори наставак преговора везаних за сукцесију ДК имовине бивше СФРЈ. У ширем контексту овог питања, у Министарство сагледава целисходност и рационалност коришћења пословног простора који је на располагању ДКП мрежи, као и неопходних инвестиционих улагања у објекте у иностранству који су у власништву Републике Србије.